Лист: За јело се употребљава сасвим младо лишће које није достигло пуну величину. То значи да се боквица износи на сто крајем марта и почетком априла, мада се и касније можемо снаћи тако што ћемо је сасвим ситно насецкати. Свежа нема изражен укус, и зато је најбоље промешати је са другим биљем. Кувањем листови добијају благо ароматичан укус. Могу се користити за чорбе и варива, сами или уз друго лиснато поврће. Једноставна и благо зачињена јела од боквице су идеална дијетална храна за оне са астмом или чиром на желуцу или дванаестопалачном цреву. За лек се користи и старије лишће, брано од пролећа све до касне јесени. Од њега се кувају чајеви, цеди сок, справљају сирупи и мелеми. Може се и прокувати, и добијеним хранљивим раствором налити неко друго јело. Лековитост: Боквице су се одувек користиле као храна и као лек. Посебно су богате калијумом, калцијумом, гвожђем, провитамином А, витаминима С и К, делују антибиотски. Користе се против кашља, промуклости, астме, гастритиса, пробавних сметњи, грчева, крварења, пролива, учесталог мокрења, разних упала коже и слузокоже.
Боквица
научни назив: Plantago spp.
народна имена: боквице (велика - мушка, мала - женска, средња...)
станиште: Боквица најрађе расте по путевима и утабаним стазама. Воли умерену и хладнију климу, пење се до 2000 м надморске висине, бира осунчана станишта.
користи се: лист, семе
календар брања:
| Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| | | | | | | | |